Srpski književni glasnik

406 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Ђурђа и туј законачиемо. Лијепо нас и поштено дочека. Пепрва се мало уплаши, ал кад виђе царску бурунтију и кад је мало проучи, а мало прескочи, осоколи се,

— Добро је, браћо, млого добро што имате царску бурунтију, јер једнако, и овдан и овноћ, кретаре солдачке патроле кроза села. Боје се ешкије и Турака, да не би оклен кријући ударили. Баш ми је, вели, драго што имате царску оправу и сигурацију, а још ми је, каже, драже што је Симеун на се ударио таку ођећу...

Шјутрадан сазва поп Ђурађ старјешине из цијеле своје парокије. Буди се скупише. Ја одма нареди да се изваља мјешина ракије међу њи и да се отпочне разговор и еглен

"Обредише се јеланпут, свак шути; обредише се и други пут, нико се не чује, само се ко ошјећа неки немир и жамор међу парокијанима. Кад се обредише и по трећи пут, истаче се Јанко Делић, први и најзгоднији парокијанин, и данас је жив:

— Браћо! Оно је, болан, наша ћаба, па би јој требало помоћи.

— Уточде му, дијете, још један полић -— пришапну ја момчету.

— Јест, браћо! — викну још јаче Јанко кад прими и изврну полић. Онај намастир, оно је ко једно наше уточиште... оно је ко једна наша дика и понос, да се дичимо и поносимо њиме међу другим вјерама и законима...

— "Тако је, Јанко, тако! — повика Вук Радановић. Ја од своје стране, а за здравље своје чељади и сермије пишем, ево данас пред Богом и пред људма, овна трећака у свети намастир. Нека вам је на корист, свети оци наши дуовни, а мени, мојој чељади и сермији на здравље и спасеније!..

— Вала ти, стара и чесна кућо Радановића/! Додајде, дијете, овај полић нашој мркој Бучини...

— Ја од своје стране, а за здравље свога дома и тора пишем у свети намастир овна четвртака, овцу с јањетом, руно вуне и товар шенице. Пека вам је на ко-