Srpski književni glasnik

410 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

јој насилно сврже вео што јој је покривао прса и наслони јој свој нож на срце.

Бјанкина се преплаши смрти и стаде звати у помоћ; али јој Пипо затвори уста својим марамом, и нагони је одмах да му, без икаква гласа и викања, врати кесу, коју она на срећу беше сачувала. „Ти си унесрећила једну моћну породицу, рече јој потом, за навек си уздрмала мир једне од најславнијих кућа у Венецији! Дршћи! та силна и страшна кућа пази на тебе; ни ти, ни твој муж нећете учинити од сада ни један корак, а, да не буде ко ће на вас мотрити. Господари Ноћи записали су твоје име у своју књигу, спремај се за подруме под дуждевом палачом. На прву реч коју прословиш, ако би хтела издати грозну тајну коју ти је твоја пакост открила, твоје ће породице нестати“.

Он оде после ових речи, а сав свет зна да се у Венецији не могу изговорити грозније речи. Неумољиве и тајне пресуде corte maggiore распростираху тако огроман страх да се и онај што се држао само за облагана, сматрао унапред за мртва. Тако је било и с мужем Бјанкининим, сер Орпоном, коме она, ускоро потом, исприча шта јој је Пипо мало час претио. Истина, она није знала узрока томе, а у истини није их знао ни сам Пипо, пошто је цела та ствар била само једна гатка; али је сер Орио мудро расудио да није потребно знати због чега је на себе навукао гнев највишега суда, него да је најважније извући се од тога. Он не беше родом из Венеције, рођаци му становаху дубље у Италији; он се идућега дана крете са женом на пут, и нико више не чу ништа за њих. Тако је Пипо нашао начина да се отресе Бјанкине и да јој с интересом врати оне неприлике што му је она створила. Она је целога свог живота држала да. је некаква државна тајна везана за ону кесу коју је она хтела да украде, и, како је у том чудноватом догађају све за њу било тајна, она је могла да прави само претпоставке. За рођаке сер Ориона био је то предмет поверљивих разговора. После силних претпоставака, опи

+