Srpski književni glasnik

414 Српски Књижевни Гласник. она дође по дану; моје би је слуге морале видети. Може ли доћи ноћу 7

— Не може; ко би то смео на њеном месту 7 Она не може ни ноћу да изађе, ни вас да прими. |

— Треба дакле да пристане да дође на неко друго место, на место које ћу ти ја показати.

— Не, она хоће да овамо дође; гледајте ви ла све спремите за њену тајну посету.

Пипо размишљаше неколико тренутака.

— Може ли твоја госпођа да устане рано ујутру“ упита црнкињу.

— Кад се сунце рађа.

— Добро! онда чуј. Ја обично устајем врло касно, по томе и цела моја кућа преспава цело јутро. Ако твоја госпођа може да лође баш у свитање, чекаћу је, и она може овамо ући а да је нико не види. Како ће после да изађе, то је моја ствар; наравно, ако она може да остане код мене до пред ноћ.

—- Она ће учинити тако; хоћете ли да то буде сутра 2

— Сутра у зору. рече Пипо.

Он спусти шаку цекина под грло весници; па не питајући је више, врати се у своју собу и ту закључа, решен да не спава до зоре. Прво се свуче, како би његове слуге мислиле да ће он да легне; кад остаде сам, наложи јаку ватру, обуче кошуљу извезену златом, миришљаву пошу и доламицу од беле кадиве с наруквицама од кинеског сатина; па, удесивши се лепо, седе крај прозора, и поче да сања о свом доживљају.

Није мислио зло о својој дами, као што би се могло претпоставити, пошто му је она тако брзо заказала састанак. Не треба, прво, заборавити да се ова приповетка догађа у шеснаестом веку, а љубав се у то време развијала брже од данашње. По најпоузданијим подацима зна се сигурно да је у то доба оно што ми сматрамо за неделикатност важило као искреност, и може се чак веровати да је оно што се данас назива врлином сматрано