Srpski književni glasnik

ТицијАНОВ Син. 415

тада за претворетво. Ма како то било, жена која је волела каквог лепог младића предавала му се без дугих разговора, а он опет није због тога ништа рђаво мислио о њој: нико није помишљао да поцрвени због таквих поступака који му изгледаху природни; било је то доба кад је један високи господин на француском двору носно на шеширу, место перјанице, свилену чарапу своје милоснице, и кад је онима што су се чудили кад су га видели таквог у Лувру, одговарао без снебивања да је то чарапа жене за којом умире од љубави.

Уосталом, Пипов је карактер био такав да он ма био рођен п у овом веку, не би можда потпуно променио мишљење о том предмету. Крај свег нереда и лудости, ако је био способан да покашто превари другога, он још никада није преварио самога себе; хоћу тиме да кажем да је он ценио ствари колико оне у ствари вреде, а не колико лепо или ружно изгледају, и ма да је био способан за претварање, он се служио лукавством само кад му је жеља била искрена. Јер, ако је и миелио да му је дар послат из неког каприса, он бар није веровао да би тај каприс имала једна каћиперка; ја сам мало час рекао разлоге за то, а то су брижљивост и финоћа с којима је кеса била извезена, и време које се утрошило да се она изради.

Трудећи се да замишља срећу која му је обећана, он се сети неке турске женидбе, о којој му беху причали. Када се Источњаци жене, они тек после венчања виде лице своје невесте, које, дотле, остаје сакривено п од њих, као и од сваког другог. Опи верују оно што им кажу њихови родитељи, и жене се на реч. По свршеној церемонији, млада се жена покаже мужу, који сам тада може да провери је ли закључени брак добар или рђав; како је тада врло касно да га се одрече, најбоље што може учинити то је само да призна да је добар; и, уосталом, ти бракови нису несрећнији од осталих.

Пипо се налазио потпуно у положају турског вереника; он, истина, није очекивао да непозната дама буде