Srpski književni glasnik

416 Српски Књижевни Гласник.

девојка, али то му није тешко ни падало; он је, у осталом, имао ту разлику у своју корист што се не мора везивати тако свечаном везом као што је брак. Он је дакле могао чекати с надањем и радозналошћу а да се не плаши много од непријатности, и та му је околност изгледала довољна да надокнади оно што му је иначе могло недостајати. Тако је он замишљао ту ноћ као своју брачну ноћ, и није чудо што му је у његовим годинама та помисао изазивала радост и занос.

Прва брачна ноћ мора да је, у истини, за јаку машту, највећа могућа срећа, јер је то срећа којој не претходи никаква невоља. Философи, истина, веле да невоља даје више сласти уживању које прати, али Пипо мишљаше да рђав зачин не даје риби никакве веће свежине. Он је волео лака уживања, али не груба, а, на несрећу, правило је, и скоро без пзузетка, да се изврсна уживања плаћају скупо. Алп је брачна ноћ изузетак од тога правила; то је једина прилика у животу која задовољава у исти мах две наклоности које су најдраже човеку: нежност и пожуду; она уводи у собу младог човека жену с венцем од цвећа на глави, која не познаје љубав, и за коју се мати трудила, петнаест година, да јој оплемени душу и обогати ум; да добијете један поглед тог лепог створења, морате можда за њ молити по читаву годину; а муж, да би лобио то благо, треба само да рашири руке; мати одлази: сам му Бог то лозвољава. Још да, после једног тако лепог ена, човек не мора да буде жењен, ко то не би чинио сваког вечера

Пипо није жалио што не распита црнкињу, јер једна служавка, у таквом случају, може само да хвали своју госпођу, ма била она најружнија на свету; и оне две речи које су се измакле сињори Доротеји, беху довољне. Он,је хтео само да зна је ли његова непозната дама црномањаста или плава. Да се добије појам о једној жени, кад се зна да је она лепа, ништа није важније од боје њене косе, Пипо се дуго колебао између те две