Srpski književni glasnik

АИ

ЈЕМЉОРАДНИЧКЕ ЈДАДРУГЕ У СРБИЈИ. 495

оспособи земљорадника за њу. На тај начин, нов начин производње изазива појаву задругаретва у земљораду, и, обратно, појава задругаретва, својом интервенцијом (као што се то често дешава у сложности економских појава) уноси у земљорад нов начин производње, тј. једно друго узајамно помаже и допуњује.

Али задругарство није само због новога начина производње. Као ствар сптних привредника, оно има утицаја и на својину. Оно снажно помаже да се земљорадник одржи на својој земљи, већ самим тим што га оружа новим оруђем производње, и, на тај начин, оспособљава за нове погодбе производње и тржишта. Оно, тако исто, олакшава прелазак немалаца у имаоце (сопственике), и с тога гледишта, задругарство има своју важну и велику социјалну улогу, коју му нико не може разложно оспорити.

Ево, по томе, природнога реда којим задругаретво врши своју улогу у подизању земљорада.

1. У земљама где маса сељака нема своје земље или где многи остају без земље утицајем новога стања ствари, задругарство је позвано да ради на томе да се сељаку набави земља. Оно то може чинити самостално, може тога ради тражити помоћи или просто споразума у које веће кредитне установе која има могућности да чини позајмице се дугим роковима, а дужност му је да и државу позове, тога ради, у помоћ. Данска држава даје сваке године 2,000.000 круна на набавку земље лицима која земље немају а хоће да је имају, и онима који су стицајем прилика остали без земље а ради су да је набаве, и дотични дужници враћају свој дуг поступно држави натраг. У нас би то могла да врши Управа Фондова, када би се нешто мало преуредила да користи у првом реду маси народној, а не, као сада, да народним капиталима служи готово искључиво варошке сопетвенике и спекуланте. Последице „јавних продаја“ не би биле тада тако фаталне као сада, и сељак би се, кога ново стање ствари избацује из правилнога колосека у толико брже у колико је сиромашнији, убрзо прибрао и опоравио, особито када