Srpski književni glasnik

426 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

му, ради примене новога оруђа производње, и задругарство притекне у помоћ,

2. Где је земљиште већ подељено, да свак или бар већина има своје земље, тога првога оруђа произведње, ту задругаретпо има само у неколико улогу у прибављању ситнога. поседа: у колико је потребно да дођу до земље они који је немају. Иначе, ту је његова улога сасвим друкчија, и има се кретати поглавито у правцу организовања. производње, промета и потрошње. Не треба губити из вида да ситна својина, баш због примене новога начина производње, чини економску и политичку силу првога реда у земљораду. Ту је средиште јединога истинскога демократскога елемента на селу, коме припада будућност, ради кога вреди да се заложи сваки слободоуман човек у земљи.

Али осим тога, ситно газдинство, које је у нас нераздвојно од ситне својине, и производније је од крупнога. На супрот процесу што је извршио нов начин производње у индустрији, у земљораду не само што није потиснуо и уништио мало газдинство, него га је, шта више, ставио у известан положај који доминира крупном газдинству. Рацпоналан земљорад, интенсивна култура, само се на малом газдинетву може извести потпуно. Отуда, несумњиво, и видимо појаву да се мала газдинства умножавају и у Француској, и у Немачкој, и у Белгији; па чак и у Енглеској крупни поседници све више теже да своја земљишта уступају непосредно малим закупцима, а не великим арендаторима који су закупљену земљу од своје стране затим уступали малим закупцима/.

3. На путу организовање производње, промета и потрошње, и на првом месту, задругаретво има задаћу да организује пробитачну набавку свега онога што. је производњи потребно, као: доброга семена, добре стоке, добрих садница, добрих справа, ђубрета и свега другога

! Die Genossensehaft und die Landwirtschaft, v. Henry W. Wolff

— London, (y Genosscnsebafts-Pionier, Op. 13 и 14 од 11 и 25 јула 1903 године).