Srpski književni glasnik

498 СРпПпски Књижевни ГЛАСНИК,

6. После, а у заједници се организованом набавком средства за производњу и животних намирница, на задругарству је да уреди и саму продају земљорадничких производа и прерађевина, те да прибави и ујемчи земљораднику цене и погодности тржишне, које тек продаја на велико пружа. За тај смер препоручују се све врсте задруга за продају, које, разуме се, раде потпуно у духу задружних начела, јер ми већ, на жалост имамо, у нашим варошима већ и таквих „задруга“ које су задруге само по имену, а у ствари су обичне спекулативне и зеленашке установе.

7. Напослетку, задругарство треба да осигура мал и плодове рада земљорадникова, и то не у намери да добит гради, него да осигураницима умањи ризик и штету. Особито овде ваља нагласити обезбеђење стоке, која је врло важно оруђе производње у земљораду.

Као што се из овога види, многострука је улога модернога задругарства и свак ко ствар правилно схвата и неће за инат да говори, мора стећи уверење да на задругаретву лежи велики део наде на будућаост, особито средњега пи ситнога земљорада.

У нашој земљи има данас око 460 земљорадничких · задруга, које обухватају преко 800 села у Србији, и имају. у својој области, нешто јаче од 90.000 домова или преко 130.000 пореских глава.

Облика задружних има S, од којих је најјачи кредитни“, па затим набављачки.

У једној само години (1903), кредитне земљорадничке задруге издале су у позајмицу својим задругарима 790.815:85 дин. и примила од њих као отплату 626.043:95 динара. Међутим, од како постоје, њихове позајмице из-

! Кредитне задруге врше и друге послове (као: набавку средстава за производњу и потрошњу, задружну производњу и продају, обезбеђење итд.), и само оне имају преко 200 различитих огранака или одељака, који би се с правом могли сматрати као засебне задруге.