Srpski književni glasnik

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ у СРБИЈИ. 499 ЊЕ СВОДИ ЕВА ДЕКРЕТ ОРВИЈИ. УУ носе преко 4,000.000 динара, што је дано земљорадницима већином на набавку бољега оруђа производње. Ко зна, како је у нас редак новац на селу, како је он скуп и како се тешко добија у зајам, а уз то, коме су макар површно познате обавезе којима се подвргава земљорадник кад узајмљује, какав је пи колики утицај зеленаша и интережџија и у нематеријалном погледу, томе ће сами ови бројеви бити довољпо објашњење о корисности земљорадничких задруга и о њиховим успесима.

Смер кредитних земљорадничких задруга је да набаве земљорадницима јевтин и подесан кредит; „подесан“, велимо, јер ту баш и лежи сва тешкоћа питања. Зеленаши су дали милијуне народу; Управа Фондова му је n дала и изгубила милијуне, па ипак њихов „кредит“ није имао готово никаква, или врло мала, утицаја на побољшање самога начина и оруђа производње. У Србији се за дуго мислило, па и данас има, иначе паметних, људи који држе да је земљоралду потребно много, врло много новаца, и да ће успеха бити тек онда када се много новаца буде дало сељаку. Кредитне земљорадничке задруге пошле су е другога гледишта.

Пре свега, оне оснивају своју акцију у првом реду на самопомоћи самих сељана. У њима се ради по начелу да маса једна, која носи на својим плећима. општину, срез, округ, државу са делим њеним огромним и гломазним апаратом; која је даље, једини потрошач запатлијских артикала и најглавнији купац у евима продавницама; која, дакле, држи и занатлије и продавце — да та маса мора имати у себи толико снаге да и саму себе помогне. У почетку је, истина, свест о тој самопомоћи још неразвијена, п тада је потребно нешто и туђе потпоре, док свест не ојача и док се властита снага не развије. Али чим то буде, а то мора бити, сељак ће сам себи бити довољан, и његова ће задруга бити довољно кадра да га прихвати у свакој оправданој прилици. За десет година свога живота, наше су задруге, држећи се овога принципа, саставиле већ близу милијуна динара својих