Srpski književni glasnik

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ. 43]

лих земљорадника тешко би овакве справе могли набављати, ако би морали одмах новац да дају. Наше земљорадничке задруге решиле су ово питање на један начин који задругара не стаје ни једне паре. Оне повлаче потребну справу на свој кредит, задругари се наизменце, по извесним правилима, служе њоме и плаћају за то ујам који је у сваком случају мањи од ујма што наплаћују приватни имаоци еличних справа; задруга тај ујам чува и, кад се накупи, претвара у новац. Затим се из добивена новца "ини оваква подела: најпре се исплате сви трошкови које је справа имала (награда руковаоцу, на ситне оправке и подмазивања итд.), и од онога што 0стану шаљу се три четвртине у отплату справе (дуга за справу), а једна четвртина уноси се у резервни фонд, одакле се врше веће оправке кад се потреба укаже. На тај начин, мали имаоци добијају на послугу све справе којима се и велика газдинства служе, користе се, дакле, препмућетвом великих газдинства, а не сносе никакве терете за то. Оваквих је справа набављено досад за нешто јаче од 400.000 динара, али њихова рачунска вредност (пошто су многе амортизоване) није износила на крају 1903 године више од 80.000 динара. Уз то су имале своје резервне фондове близу 8.000 динара.

Као п свеколики други радови наших земљораднич-

ких задруга, и овај је рад тек у зачетку. Па ипак ре-

зултати су тако повољни. Али је особито важно то да је овим почетком најбоље показан и утврђен пут, како се ситни земљорадници могу без новаца снабдети, олако и брзо, свима већим и савршенијим земљорадничким справама.

Сем ова два облика, важан је потроша «ки, који сада већ броји преко 50 задруга на селу. Он има велику будућност у нас; сељани се врло много интересују за њ, а то је, уосталом, на свом месту, пошто ни један други задружни рад не даје тако брзе и непосредне резултате као он. Задружном набавком намирница, сељак постиже знатне уштеде на трошковима око издржавања своје куће, тј. појачава куповну моћ свога новца или, другим ре-