Srpski književni glasnik

*

432 Српски Књижевни ГдаАсНИк.,

чима, умањава трошкове око производње, што, разуме се, само доприноси његовој снази на тржишту, у утакмици с другим страним произвођачима.

О другим облицима који cy тек у зачетку, нећемо овога пута ближе да говоримо, али ваља ипак макар само поменути облике прерађивочке (прерада млека, шљива, грожђа) који ће имати будућност у нашој земљорадничкој отаџбини. Сада већ имамо у земљи 6 млекареских и 2 виноградарске задруге.

Тако различите земљорадничке задруге, али које све теже једној мети: укидању посредничке добити, повећању приноса и ренте па селу, а уз то економском организовању нашега сељака, које ће кад тад играти видну улогу у нашем привредно-политичком животу, уједињене су у Главни Савез, који их представља, упућује и контролише. Главни Савез се брине и о пропаганди задружне мисли у нашој земљи, за што се служи зборовима, курсевима, броширама и другим издањима, својим органом који двапут на месец излази, и најзад годишњим својим састанцима, конгресима, који се пред јесен еваке године држе у другом месту. |

Осим Главнога Савеза, земљорадничке залруге су удружене и у Главну Задругу, која их кредитира, набавља им (у великим количинама) семена, справа и др.

средстава за производњу. Главна Задруга располаже нов“,

чаним средствима до 800.000 динара.

Ове јесени, земљорадничке задруге су држале свој девети тодишњи конгрес у Врању, и на њему су, поред редовних својих послова, донеле неколико одлука поводом предавања, која су на конгресу држана. Конгрес је био обилато похођен. Осим задругара из Србије, на броју преко 800, конгрес су походили многи страни задругари, који су дан два пре тога били на међународном задружном конгресу у Пешти, што је свакојако леп знак о гласу, који наше земљорадничке задруге уживају у иностранству. Мих. АДвРАМОВИЋ,