Srpski književni glasnik

и ан TVA и

KRASE

ЗАКОН ПРОПОРЦИЈЕ У ИСТОРИЈИ. a (KpaJ.)

Пошто је раније услов доцнијега и генералније, то је све раније M све генералнији услов, и пошто раније делује на доцније, то све раније има све генералнији, свестранији уплив на све доцније.

Пошто раније лакше постаје и лакше се добива, те га све више има, то је раније све јевтиније, „доцније све скупље. Предмети који задовољавају најраније потребе органског живота, ваздух, вода, много се лакше добивају п јевтинији су него предмети за храну. Најескупља су доцнија виша добра, чије потребе осећа човек само у доцнијем, вишем, историјском друштву; по цену великих невоља и бораба купује се свака добит и добро цивилизације; свака велика истина купљена је само великим жртвама људским, напорима читавих столећа.

Тако је и виша, доцнија религија много скупља од раније, ниже религије, и хришћанство је откупљено само великим, мученичким борбама првих евојих проповедника, као што је и протестантизам извојеван само дугим и крвавим борбама народа. Тако простор и време све даљим процесом цивилизације постају све скупља добра. Тако су и човек, и његов живот и тековина на све ранијим ступњима. историје све јевтинији; са умножавањем веза и добара процесом историје п човек постаје све скупљи.

Пошто је пропорција последњи, највиши ступањ живота. ствари, то је пропорционалност најређи моменат свега бивања.

Што се дубље силази од човека у природу све је више само генералног и заједничког; што је нешто раније то има мање пропорције, мање слободе у кретању; што је доцније п више тим више има пропорције, те

28