Srpski književni glasnik

o: ov

| Закон ПРОПОРЦИЈЕ У Историји. 4

Као што последњи селој земље на коме се дигао виши и највиши живот земљин, заузима један врло мали део свега простора земљина, тако и простор који заузима органски живот на земљи, врло је мали према просторности неорганских слојева и тела; то је само површина земљина, најтањи слој на великом телу њеном.

И од свега органског на земљи човек заузима најмањи део свега простора на њој; и живот човеков уопште заузима много више простора него његова цивилизација; дух и историја ограничени су само на појелине тачке живота 'и простора.

И као што први слој земљин заузима највише од свега њеног простора, тако и првобитно чуло, кожа, заузима највише простора у телу. обухватајући целу површину тела, док остали доцнији чулни органи заузимају само мале просторе тела.

И код човека телесно, материјално, животињеко заузима много више простора од потоњег хуманог, од душе, и животињска душа, душа у служби тела и живота, заузима највећи део њен, као што се и у целом телу само један орган може назвати орган душе и духа, као што п органи за осећање у телу човекову заузимају много више простора од органа ума.

И у самој области духа свест је најужи, најограниченији део; у простору свести има у једно време места само за врло мало престава, дух може само врло мало на један пут јасно да представи, док је област првобитније несвесности много већа; највећи део мисли, 'апстракција пи идеја стварају се несвесно, и тек доцније излазе на светлост свести.

Тако је и област лепога много шира од области духа. Тако и продукти првобитне уметности, архитектуре, заузимају много више простора него продукти свих осталих уметности укупно.

Тако и на мапи духа људског, коју би имала да изради историја, на земљишту историје човекове главну масу континената чине религија и појезија, знање за-

28%