Srpski književni glasnik

456 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

хвата много мању област, док разума има само на појединим тачкама.

Пошто све раније заузима све више простора, то што је нешто ракије тим је и веће, све доцније све је мање. Величина ствари пропорционална је њихову ириоритету у времену.

Као што су у сваком животињском телу првобитни органи, органи храњења, већи од свих других доцнијих, тако је и у сваком друштву хранитељски сталеж већи од свих других, потоњих виших слојева и класа, продукција средстава за храну и богаства заузима највећи део социјалних снага; као што је и људски род већи од раса, народа и племена.

Пошто ствари постају редом потреба, то све ранијим стварима све је потребнији простор ~и све им више простора треба.

По томе што је нешто раније све је више само у простору; све доцније све је више у времену.

Не само што се у првим наукама, и у свима наукама на првим етупњима њиховим изучавају ствари само у простору, њихова кретања и односи у простору, као и у историји, у њеној првој фази, фази географије, него и највећи део свих наука, највећим делом свога времена изучавају ствари само у простору. Историја, наука о законима времена, последња од свих наука по постанку, заузима најмањи део све снаге мишљења људског.

Пошто је раније веће и потребније, то је све раније све већа потреба доцнијег; пао томе све раније потребно је у све већој количини, и потребно је све већем броју доцнијих ствари.

Пошто је раније генералније и заузима све више простора, то све доцније само је местимице расејано у простору, на све уже и мање тачке, од материје до духа.

19; Пошто је раније генералније и више заједничко, то што је која фаза општег процеса ранија, ока је све више