Srpski književni glasnik

438 СРпоки Књижевни ГлАСНИК.

пута, на појединим ступњима историје, не могући даље, тако да само поједини моћни и узвишени духови иду даље, по све ужем и све мање прокрченом путу.

Тако и кроз првобитну фазу осећања и религије пролазе сви људи; и велика већина људи остаје на том ступњу, док су наука и философија доцније, даље и више тачке процеса духа, које достижу само мало њих, и све мање што је тачка виша, што је мисао генералнија и дубља. Религија је философија масе, широк друм којим сви људи иду; наука и философија јесу религнје појединих духова, уска стаза, којом, што је даља и виша, све мање њих иду. Тако је круг разума п свести, идеја и теорија, најужи и највиши према CBC ширим круговима чулности, осећања, несвести и голог живота.

Пошто су све раније фазе процеса све више заједничке, пошто све ствари полазе од једне исте заједничке тачке, то све доцније пролази и понавља пут и фазе свега ранијег.

Најдоцнији створ, човек, у процесу развитка свог понавља и пролази не само физичке него и све раније психичке фазе. Пошто је све раније све више заједничко, то су и првобитне пеихичке снаге п особине заједничке човеку и животињама, и највиши духови људски пролазе прва времена живота, кроз све психичке фазе, дижући се кроз живот, нагоне, осећања и чулност до све чистијег духа. И човек пролази кроз фазе животињске, кроз нагоне одржања себе и рода свог; и човеков језик пролази фазу интерјекција и телесних покрета, на којој животиња остаје; и човека првобитно крећу само физичке снаге, слепи инетинкти и телесне потребе, на чему кретање животиња и остаје.

Тако сваки зрео човек пролази фазе живота. ранијега човека, детета; сваки човек пролази фазу детињства, и по томе све раније фазе физичког и психичког живота. Тако и доцнији виши, историјски човек пролази фазе ранијег, нижег, природног човека, који психички остаје на ступњу детета вишег човека, или на ступњу вишег човека у детињетву.