Srpski književni glasnik

440 СРпоки КњижеВвНИ ГлАСНИК.

20.

Пошто су доцније фазе кроз које пролазе ствари и људи све даље и више, то све доцније пролази све даљи и дужи пут, и по томе све раније пролази све краћи пут.

Првобитни, нижи човек прелази у животу много краћи пут него доцнији, виши, историјски човек; што је нижи човек, пут му је у животу све краћи, што је виши човек, пут му је све даљи и дужи. Док нижи човек задовољавајући првобитне, телесне потребе, не иде даље, дотле виши човек, са све већом зрелошћу, иде све даље, осећајући све више, доцније потребе, пење се до историје и историјског живота.

Тако од свега другог најдужи, најдаљи пут има да пређе виши, историјски човек; лукови живота великих духова и мислилаца размичу се све даље до дубина света. Од голог живота животињског до висине духа, до највишег разума и свести много је даље, него од неорганског до живота, јер је разум највиша висина до које се земља с човеком и кроз човека попети може.

Пошто кроз све раније фазе процеса пролазе све више ствари и људи, и пошто све раније има да пређе све краћи пут, то је све краћи пут све утрвенији, лакши и шири, пошто све више ствари п људи пролазе њим; све даљи пут све је мање прокрчен, све се теже иде њим. Ум човеков, мисао његова, има да пређе најдужи пут од свих ствари, п на том путу човек је највише посртао, падао и блудео. Пошто је човеку тешко да напорно савлађује природну тромост евог ума, пошто му је теже да напреже ум него тело, то се већина и оних који напрежу ум заустављају на ономе што је најпотребније, и не иду даље. Отуд је већина и умних радова занатска, практичка, спољашња.

Тако је ритам живота детета и нижег човека масе много краћи него вишег историјског човека.

Пошто све раније фазе пролази све већи број ствари, то је пут све ранијега не само све краћи, него и све шири,