Srpski književni glasnik

~ M E HL и Дау

ЗАКОН ПрРОПОРЦИЈЕ У ИСТОРИЈИ. 441

и по томе пут све доцнијега не само све дужи, него и све ужи. Сви људи пролазе кроз историју физичког живота, али је све мање њих који пролазе кроз све даље фазе развитка духа.

21.

Пошто доцније зависи од свега ранијег, везано је за све раније и далеке ствари, то везе свега доцнијег јесу све Дуже и даље, и по томе везе ранијега све су краће. Много су краће везе које везују биљку са земљом него човека, док су везе духа човекова за земљу далеке и посредне.

Пошто раније има све краће везе то и кретање рани јега има све краћи ритам.

Пошто све раније има све краке везе то су везе ра: нијега. све јаче, и ио томе везе доцнијега све су дуже, тање и слабије, и по томе се лакше кидају. Везе телесног живота човекова много су јаче него везе духовног живота његовог ; везе цивилизованог, историјског човека много су дуже и тање него везе првобитног човека, те је и кретање историјског човека много веће п слободније. И конци из којих је исплетен историјски живот човечанства много су тањи него конци живота природе; отуд честа замрсивања и кидања њихова у историји.

Јо

Пошто су везе ринијега сзе краће, то је све раније све непосредније везано, те је све ближе једно другом.

Тело п живот животиње, а још више човека, није тако непосредни производ земље као биљка, не стоје с њом у тако тесној вези, нису тако близу земљи, те не добивају од ње тако правце све што им је потребно за одржање. И код животиње је душа у тешњој вези с телесним животом, мање одвојена од тела него код човека, и пошто је психичко код њих увек везано за телесно, чулно, то је душа животиње много ближа и природи, и бивањима. у њој, него човекова. И што је нижи човек, не