Srpski književni glasnik

а и а,

ФлоРЕНТИНСКЕ Ноћи. 449

ренција. смејући се: „Случај вас вечерас одводи далеко, само је у мојој спаваћој соби наложено...“

У тој спаваћој соби у којој се брзо нађосмо сами, пламтела је врло добра ватра у камину, а то је било у толико корисније што је соба била огромно велика и висока. Ова велика спаваћа соба која је више заслуживала име сале за спавање, била је п некако чудновато пуста. Намештај и декорација, све, носило је тамо печат једнога времена чији нам сјај сада изгледа тако попао прашином, и чија нам узвишеност изгледа тако трезвена да његове реликвије у нама изазивају неку неугодност, ако не чак и тајан осмејак. Говорим о времену des Етрпевз, о времену златних орлова, високих перјаница, грчког чешљања косе, глорије, великих тамбурмајора, војничких миса, званичне бесмртности о којој је решавао Мопркеџг, континенталне кафе прављене од цигуре, и рђавога шећера фабрикованог од беле репе, и принчева и херцога прављених из ничега. Али увек је оно имало своју драж, то време патетичког материјализма... Талма је декламовао, Гро је сликао, Биготини је играла, Грасини је певао, Мори проповедао, Ровиго имао је полицију, цар је читао Оснана, Паулина Боргезе дала се салити у бронзу у облику Венере, и то са свим нага, јер је соба била добро наложена, као и спаBaha соба у којој сам се налазио са госпођицом Лауренцијом. Седели смо код камина ћаскајући пријатељски, и она ми је с уздахом причала да је удата за једног Бонапартиног јунака који је свако вече, пре легања у кревет, разонођава описивањем које своје битке ; пре неколико дана, пре него што је отпутовао, дао јој је битку код Јене; врло је болешљив, и тешко ће преживети поход на Русију. Кад сам је запитао колико има од смрти њеног оца, насмејала се, и признала је да никад није познавала оца, и да њена такозвана мајка никад није била удата.

Није била удата! викнух ја, а ја сам је главом у

29