Srpski književni glasnik

ФлЛлоРЕНТИНСКЕ Ноћи. 458

Код тих речи Максимилијан изненада застаде у своме причању, и, после кратке паузе, запита тихо: Спавате ли, Марија

„Спавам“, одговори Марија.

Тим боље, рече Максимилијан с финим осмејком, онда не треба да се бојим да ћу вам бити досадан ако мало опширније опишем намештај собе у којој сам се налазио, као што то обично чине данашњи новелисти.

„Не заборавите само кревет, драги пријатељу!“

Био је то заиста, одговори Максимилијан, врло красан кревет. Ноге, као у свију кревета дез Етргевз, биле су од кариатида и сфинксова, све је сијало од богате позлате, нарочито од златних орлова који су се љубили као грлице, можда символ љубави под Царством. Завесе над креветом биле су од црвене свиле, и како је пламен из камина врло јако светлио, био сам с Лауренцијом у осветљењу црвеном као ватра, и изгледао сам себи као бог Плуто, који, усред пакленог огња, у свом наручју држи заспалу Прозерпину. Она је спавала, и ја сам посматрао у том стању њено љупко лице, и тражио сам у њеним цртама разумевање оне симпатије коју је моја душа имала према њој. Шта значи ова жена Какав је смисао скривен под символиком њеног лепог тела Та љупка загонетка лежала је као благо на мојим рукама, али ипак њеног решења нисам имао.

Али зар није лудост хтети пронаћи унутрашњи смисао једне стране појаве, кад нисмо у стању да решимо ни загонетку наше рођене душе7 Не знамо чак тачно ни то да ли стране појаве заиста постоје! Не можемо каткада ни да разликујемо реалност од голих утвора! Да ли је то био створ моје маште, или је била страховита збиља, оно што сам оне ноћи чуо и видео 7 Не знам. Сећам се само, док су најдивље мисли струјале кроз моје срце, да су ми необични звуци допирали до ушију. Била је то једна манита мелодија, чудновато тиха. Учинила ми се сасвим позната, и, најзад, разазнао сам тонове триангла и бубња. Та музика, пиштећи и брујећи, као