Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

Маљ, драма у пет чинова и девет слика, по Золином роману „Г'азвотог“, написали А. Бизнах и 0. Гастино, превео Др. Јован Данић.

„Маљ“ је једна слаба мелодрама, израђена по класичном рецепту за ту врсту позоришне књижевности. То је стара тема о мржњи и освети, о доброме раднику који се поквари, се кажњеним пороком на завршетку и с неизбежном интервенцијом смрти, која без по муке реши сваки заплет. Ту тему писци не само што су експлоатисали без милосрђа и исцедили до последње капи, него су још успели да позорницу претворе у панораму, у којој су поређали безброј слика грубих боја и невеште израде. Ништа нам није било уштеђено, ми смо морали гледати редом: „бурну“ тучу жена, „веселу“ свадбу, „трагичну“ гозбу, „одвратну“ радничку пијанку, „страховиту“ ецену delirium пешепз-а, најзад, као последњи клише, — круна свега, — „раскалашну“ игранку у предграђу, која се, уз звуке једне Шуманове сањарије, завршује убијством оба издајника, умирањем поштене и измучене главне јунакиње и изненадном појавом спроводиоца мртвачких погреба, који односи леш певушући: „Паји, буји, лепојко моја“. Тако вашарски шарен и наказан облик добила. је једна свакодневна, обична историја, која се даје испричати у неколико простих речи. Женевијева, праља, коју напушта њен први љубазник Лантије, радник без рада који живи од жена, удаје се за Купо-а, радника вредног и скромног. Једнога дана Купо падне са скеле на којој је радио, стане се одавати пићу, постаје алкохолик, допада луднице и умире у страшним мукама, упролпашћен и отрован ракијом и ћезапом париских крчми. Женевијева, коју од почетка прати мржња њене супарнице Вир-