Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 457

гиније и страсна пожуда презреног Лантија, без мужа, остављена од своје кћери Нане, која бежи од куће с једним старим господином, спушта се све ниже у порок и беду и најзад издише на улици једнога зимњег вечера, у наручју јединога човека, кога је одавно волела и који је њу од првога тренутка волео. Она је жртва Лантија и Виргиније, која не само што није хтела епасти Купо-а од пада са скеле, него му је још пружила последњу флашу алкохола, —— беснило и смрт за њега.

Тако на позорници изгледа болни, човечански, истинити роман Емпла Oomue: „L'assomoir“. To није више дубока студија паћеничкога живота париских радника, једна од најузбудљивијих епизода у дугачкој историји породице Ругон-Макар, једна од књига које су оставиле веома дубок траг пред измак прошлога столећа. Тај се роман једва даје познати у удешеним, неприродним, баналним сценама „Маља“, пред којима трезвен гледалац остаје хладан и слеже раменима. Велика друштвена драма, у којој је Зола снажном руком оцртао патње малих и ништих, претворила се у мелодраматичну љубавну авантуру једнога лимара и једне праље, у којој несуђени општински чувар Поасон, тип заслепљеног мужа, игра на крају улогу неумитног судије и кажњава грех п порок у име вечите правде. Ми смо на позорници видели карикатуру романа, један фалсификат Золиног дела.

Нетачно би било рећи да за то сву одговорност носе сами писци „Маља“. Они су били жртва злог удеса, који прати све покушаје што су до сад чињени да се један роман драматише. Њихово пропало предузеће само је један доказ више, да је потпуно чачна већ толико пута доказана истина, да је позориште немоћно ла изнесе на свет визије једнога песника пи да да појам о теоријама једнога философа или о истраживањима. једнога научника. Код Емила Золе то је више случај него код икога другога, јер цело његово дело садржи и једну пространу епопеју, плод песпичке маште, и један друштвени проблем, решен на основу научних