Srpski književni glasnik

458 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

резултата радова Клода Бернара, Шарко-а, Ломброза и других истраживалаца. Ево неколико примера у прилог тога тврђења. У роману „Земља“ провлачи се с краја на крај, као Је-тобу неке тајанствене музике, широка и плодна равница Ла Бос, која рађа, живи, одише, лелуја се и покреће као да је живо створење. У „Жерминалу“ утроба земљина, која гута раднике по рудницима, која се храни лешевима тих хероја рада, припрема клице из којих ће изнићи нови и свежи легијони, силни борци, који ће задати смртни удар прерањеном и исцрпеном капитализму. У „Звер-Човеку“ кроз ноћ јури воз пун војника, с кога су испали машиниста и ложач, тутњи преко поља, прохуји кроз станице и иде без одмора даље; он се жури у беснилу своме, гоњен неком фаталном силом, да што пре однесе људе у рат, у смрт. У „Нани“, кћи Жервезина, Нана, шири око себе разврат и блуд, кужи својом нечистом пути опијене и залуђене људе и претвара их у трулеж; она има мисију да на земљи црпе и испија својим женским дражима, као каква неман из Светога Писма. Та мистична привиђења и те смеле замисли на позорници потпуно губе свој символистички облик и постају, као што је био случај код Метерлинка, чудне и празне сањарије, које често нису далеко од семешнога. Колико би тек досадно било, кад би неко покушао да на позорници развије теорије из Золиних романа о атавизму, о гресима предака који се преносе на потомке, о деци која у својим венама носе искварену крв својих дедова, о пресуди што је над њима изречена већ од рођења ип од које никаква сила не може их спасти. У књизи читалац је у могућности да прати с краја на крај „природну и друштвену историју једне породице из другога царства“; он ће поступно прећи разне етаџе опадања физичког и умног на које су осуђени сви чланови породице Ругон-Макар, упознати се до ситница са страстима, пороцима, чежњама једнога дегенерисаног доба, заинтересовати се до појединости често скаредних за предузећа и авантуре, новчане крахове и љубавне скандале, којима је испуњена владавина Наполеона Ш,