Srpski književni glasnik

466 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

сам скоро спгуран да на скици г. Јаме зрак сунчев на дрвету није био довољно јак. Међутим, случај је хтео да сам после тога имао пред собом исту такву кућу, с истим положајем дрвета, и на пистом одстојању и осветљењу ; и тада сам видео да је осветљење на слици било тачно: док кућа на одстојању на коме је на слици задржава сву јачину осветљења, сунчева светлост на лиснатом грању губи од своје јачине тона; ја нисам био раније запазио осветљење дрвета на том одстојању и у односу према осветљењу куће. Ово је један, и ситан пример, навелен тек примера ради; али би човек могао тисуће других навести који би показали како су многобројна и танка посматрања која оцењивач и публика треба претходно да учине, да би могли ценити тачност и лепоту уметничкога рада. Клод Моне, радећи своје Џластове, излазио је у зору у поље, носећи са собом у колицима до двадесет комада разапетога платна за двадесет разних слика, и сликао је исти пласт под разним осветљењима дневне светлости, мењајући са сахата на сахат своје платно с променом сунчевог осветљења. Тако је бележио и најнежније промене сунчане светлости и боја на пласту сена — оне промене које су и њему, суптилном посматрачу светлости, биле непознате пре но што је тако сео да их с кичицом у руци хвата и бележи. Ко је, осим њега, и његових другова сликара који се у истом правцу вежбају, те промене довољно посматрао да у њима може на слици уживати, и да их може као судија оцењивати 7 Срећом по пријатеље уметности, и по саму уметност, човек се може, и кад сам није сликар, извежбати и у оваквом суптилном посматрању ; а после, има једна логика појединости и њихових међусобних односа коју осетљив посматрач погађа, и помоћу које може по који пут оцењивати и оно што није сам посматрао (онако као што је могуће оценити да ли је нечији лик веран, и кад човек образац лика не познаје). Али је извесно да за тај тако нежан посао, и посао за који треба нарочитог и дугог посматрања, нико неможе бити тако спреман као сам сликар,