Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. · 467 који је принуђен, неизбежно натеран, да добро гледа и види оно што хоће на своју елику да пренесе. Онај који није сам уметник, ма како да је вичан уметности, и ма био у другом погледу спремнији од уметника да о уметности говори, увек је у опасности да коју од суптилнијих врлина или мана превиди, и да тиме, можда, у понеком ређем случају, донесе о неком раду повољнију или неповољнију оцену но што је право.

Овом данашњом приликом, оцењивачу који није сам уметник још је теже донети евоју оцену но у другим приликама; јер — ја ћу то рећи врло отворено — овде треба писати о изложбама младих народа. У великим музејима и галеријама, па скоро и у великим тодишњим уметничким изложбама на страни, изложени радови су радови довршених уметника, који су потпуно изучили технички део своје вештине, п излажу до краја израђене, довршене слике или кипове. Ту човек, у далеко највећем броју случајева, може слободно да се пусти у гледање изложених радова — у оцену главне уметничке замисли, уметникових циљева, уметникове карактеристике — без бојазни да ће појединачна обрада, појединости цртежа и колорита или вајаних форама, бити можда погрешни. Оцењивач не мора чак ни бити у стању да такве погрешке опази. Ако има извежбано, развијено естетичко осећање за битне особине неке уметности; ако је научио језик те уметности и разуме говор форама и говор боја; он нема више ни за што друго да се брине; он непосредно прилази уживању у уметничком делу и његовој оцени. У оваквим изложбама младих народа те поуздане и довршене обраде не: може по нужности бити код свих уметника; поред готових уметника биће их неизбежно који то још нису, и поред готових радова биће их доста који су тек само нацрти за готове радове. Такве је уметнике и радове уметничком критичару много теже ценити. Не с тога, као што би се могло помислити, што критичар таквим уметницима не би хтео na се замери; критичари су навикли да преко таквих обзира прелазе; но с тога што

30•