Srpski književni glasnik

470 СРпски Књижевни Гласник.

римо о својим такмацима, но још и с тога што можемо имати шири укус од уметника. Уметници, који стварају и изводе — што значи да свакад имају свој нарочити, искључиви идеал, и свој нарочити стил — морају имати пристрасних симпатија за свој нарочити правац, и MOрају бити донекле нетриљиви према другим уметницима, који иду другим правцем, који друкчијим очима гледају, и другим начином казују оно што виде. Нарочито уметници који по времену припадају разним школама, могу једни друге — старији млађе, и обратно — више не разумети; и тако обично и бива. На овој нашој изложби, један од селикара, не дилетаната, но уметника, рекао је за један од најсвежијих радова у српском одељењу, да тај рад није требао да буде примљен; и да шта више ни сликара који је тај рад радио, и који је један од најдаровитијих сликара ерпскога одељења, није требало уопште пустити на изложбу. Више још, исти је уметник, за једно од најзанимљивијих одељења ове југословенске изложбе, за словеначко, рекао да цело нема никакве уметничке вредности, и да у њему нико не зна ни за композицију, ни за цртеж, ни за боје! Правац његов и правац којим иду Словенци толико су различни да он Словенце не може више да разуме. Међутим, вероватно је да тако тесногрудо погрешно неће судити онај који није искључиво пристао ни уз који правац, а то је критичар, код којега су личне наклоности хладније, укус шири, утисци проверени критички, суд 0снован на начелима и теорији, стеченој дугим посматрањем, поређењем, и размишљањем. AKO Je такав критичар, као што се дабоме претпоставља, још и много гледао, и гледао искрено и предано, и није од природе затворен за уметничке утиске; ако је осим тога разговарао с уметницима (без којих би критичару било тешко далеко отићи) и покушао да уђе у све појединости уметничке фактуре до техничких ситница; ако, даље, у овој нарочитој прилици не буде сметао с ума да мерило за поређење нису данашњи француски уметници, но даровити уметници младих народа; ако се најзад узме у