Srpski književni glasnik

490 СРпски КњижеВНИ ГЛАСНИК.

и прибјежиште пуке сиротиње — као какав храм. Чувени Петар Чатовић бјеше представник свију врлина своје куће.

Али га стиже биједа невидовна: помјери памећу, Као-но ти луд човјек, вардао је, пјевао, кукао, травељао што ни у сну не би могао снити, кидао зубима око себе, шакетао се, скакао у воду, ломио ствари, чупао косу и, буди Бог се нама, шта ли још све није радио! Везали су га, водили у све цркве и манастире, држали му бденија под ћивотима светаца и светиња, плаћали му записе п љекаре, доводили врачаре и све чинили што год им је ко казао. Ако п могу, Бога ми им се више досади — као кад нема фајде ни помоћи, те прекрети руке.

Петров брат, Марко, ишао некуд у Голију те куповао стоку и накуџавао дуг. На Кретцу га натетура коб на неког хоџу низамскога, који бијаше чак из Шама родом, а у Медини изучио писмо. Он нешто фалеташе и даваше неке записе, а људи тврђаху да баш добро зна! Марко сврати код њега, подмаже му добро, и хоџа му отвори из својих инџијела : да је Петар нагазио на „џинско коло“, и да се један шехитан улегао у њ' те бјесује; но, ако мисли да га излијечи, нека га уочи Илијна-дне одведе на мостарски мост, па ту чека до испред кокота; на један сат прије њих наљећи ће туда сватови џинског цара и навести невјесту, а цар пред њима. Тада нека он с Петром пане ничице пред царске кочије п запомага. За хајтер своје младе и да се покаже пред њом, цар ће се емиловати на горопадника и ишћерати шехитана из њега. А да би могао виђети џинове, хоџа му да неки прашак, који му. кад дође на мост уочи Илијна-дне, треба размутити у двије чаше, па једну дати махнитом Петру а другу сам попити.

Марко ти спучи те у Рисан, и учини све како му хоџа. рече. На неколико дана испред Илијна-дне опреми два коња, једног себи а на другог натовари Петра, напуни бисаге и насу ћемер луката за путног трошка, узе слугу, па отоле те у Мостар — на сами дан пред Илијндан. Кад би у вече, Марко ти узме Петра за руку и пз-