Srpski književni glasnik

| : | : ; |

ДИУ АЕ, 491

веде га на ћуприју. Ту посиједају, и као што му хоџа :аза, иснију по чашу Неретвине воде ес оним прашком. И стану чекати џинског цара и еватове, а ни опазили нијесу како их обујима као неки дремеж, па сан и нека тлапња као у врућици.

ХА чек, ха чек; ха чек, ха чек: ноћ — година. Док неђе око поноћи стаде тутањ земље, Боже једини, рекао би: пуче на четверо! Мал' по не би, ето ти ките и сватова. Прво јахаху спсате вјештице на вратилима и као евитци прескакаху око пута с обадвије стране; за њима трчаху тенци се избуљеним очима п грозно надутим куљама, руњати као маховина, држећи сваки у десној руци по човјечију лубању а у лијевој по гњатину, и ударајући гњатом о чутуру као маљицем уз добош; за овим рогати ђаволи, црнп као катран, голи као змије, а репатп као магарад, јахаху на дивљим козама, кезаху се, плажаху језике, превртаху очима и цичећи извођаху хиљаде марифетлука — као онп, анатема их била! Иза њих јездпјаху на хаждајама — орахћеним, опусаћеним и зауздатим — крути џинови, сплесије као борови, се копљима у рукама и с по једним оком на врх главе; онд, као царека гарда, окружаваху царске кочије, које се све у самом злату прелијеваху, а возаху их шест бијелих вукова. Џински цар п царица сјеђаху у њима једно до другога, огрнути у порфире од коже змијекога цара, држећи у рукама по један велики зуб од слона као жазло, а мјесто круна носећи на глави по капуру од змије блахора с хиљадама сребрних прапораца и тетрејиках Цар у руци држаше, као символ своје свеможне власти, куглу од воденичког камена, окићену седефима, а царици висаху о грлу низ бујне дојке девет Ђђердана од сваковрених мерџана и крокодилеких крљушти. Одмах за кочијама летијаху у два реда приморске и планинске здухе, и, увеличавајући весеље, звиждаху као игда. Стоји јека зила и борија, лупа таламбаса, куцањ сабаља и мамуза, тапат коња, жуберкање рахта и златних Kura u (pucka пијаних грла.