Srpski književni glasnik

492 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

Како наступише, те опазише незване посматраоце на мосту, сватови се побуџаше. У толико и царске кочије налећеше, и Марко и Петар падоше преда њих на кољена и ударише челом о тле, а запомагаше: „Хај, помагај, златна круно, честити паре и свијетла царице, за лијепо и славно здравље ваше!“

Царски се пар изненади, нареди те се зауставе кочије, дозове к себи молпоце и испита их: ко су, шта су и шта желе. Марко му каза све танко потанко.

— Ко зна ко су ти што су напакостили овијем си-

ромасима 7 -— запита цар сватове. — Ја, господару! — одговори Мато Глушац па се истаче између здуха и стаде пред кочије. — То су три

шехитана: Џум, Џем и Џим; добро их познајем. Сад се находе у Цариграду.

— Трчи ! Довед' их! Ако за декик не буду овђе, ходе ти глава с рамена! — нареди џински цар.

Мато одлеће.

У колико би пљеснуо дланом о длан, ето ти га ђе води три шехитана, свезане у један конопац. Чим их згледаше, царица цикну а цар се намршти п издрије на њих:

— Је ли, бре! Шта су вам учинили ови поштени људи те их намучисте толико ?

— Свијетли господару! — зађе Џум. Таман бијасмо нас три и наш четврти брат Џам сјели за вечеру, и или по дваш заложили или не, док сутура нанесе човјека те ногом ђе ће но на нашу трпезу: превали нам сан и просу јело, згази хљеб и сломи кутлачу. Ми се насрди те га — твога ми имена! — ишибај подобро реповима, а Џам се увуци у његову душу п зграни га. Како тада тако и до данас. Па сад, милостиви господару, чини што знаш! У власти ти је. Твоја сабља наше главе!

— Па само због једне кутлаче и сана скроба да узмете срећу једпом часном сиромаху — 27 Валај, јесте погодили! Ко вас, чојче, научи томе Гадови једни! —