Srpski književni glasnik

OT IE ION А А, 495

Зар и таки да живе под мојим екутом7! — обрецну се цар, па махну својим секиптром и куцну Петра по преима. — Џаме! Издир' напоље! — повика цар, и, у колико

би тренуо, кроз Петрова уста пролеће један црн прамичак дима, а из њега се ту пред кочијама обре дух Џам с челичним роговима п јарећом брадом.

— На вјешала сва четири! — нареди цар, па махну на кочијаша и првијенца те се кренуше напријед.

Кокоти запјеваше. Хаветп нестаде. Марко и Петар се освијестише, као да се из дубоког сна пробудише. Марко лак п расположен, а Петар здрав здравцит.

А више њих над мостом висе четири паука, објешена у свпона влакна своје паучине.

(Свршиће се.) НЕВЕСИЊСКИ.

ТИЦИЈАНОВ СИН.

У;

Немогућно је речима описати лепоту првих погледа које је Беатрича бацила око себе, кад је открила споје лице. Ма да беше удовица већ осамнаест месеци, било јој је само двадесет и четири године, п ма колико њен поступак могао читаоцу пзгледати смео, то је први те врсте који је она учинила у своме животу; јер је она досада волела само свога мужа. Због тога је тај корак толико збунпо да јој је требало прикупити сву снагу да се не би вратила још при долажењу, а очи су јој биле у пети мах пуне љубави, забуне п храбрости.

Пипо је гледао п толико се дивпо да није могао проговорпти. Ма у каквим околностима човек био, немогућно му је гледати лепу жену без дивљења и поштовања. Пипо је често сусретао Беатричу на шеталишту и овде онде по друштвима. Он је сам хвалио и по сто пута слушао хвалу о њеној лепоти. Она је била кћи Пјетра Лоредана, члана савета десеторице, и праунука