Srpski književni glasnik

494 Српски Књижевни Гласниг,

славнога Лоредана, који је тако живо учествовао у борби Јакова Фоскара. Поноситост те породице беше врло добро позната у Вененији, и сви су мислили да је Беатрича наследила поноситост својих предака. Удали су је врло младу за прокуратора Марка Доната, п његова је смрт оставила слободном MH наследницом великог имања. Прва су господа републике тежила за њеном руком, али је она на све њихове напоре да јој се допадну одговарала само најпрезривијом немарношћу. Једном речју, њен поносити и готово дивљи карактер, био је, да тако кажемо, ипрешао у пословицу. Пипо је лакле био двоструко изненаben; јер ако, с једне стране, није никада смео претпостављати да ће његова мистерпозна драгана бити Беатрича Донато, с друге стране, чипило му се, гледајући је, да је ово први пут види, тако се она беше променила. .Ђубав која уме да да дражи п највулгарнијим лицима, показивала је у овом тренутку сву своју моћ улепшавајући једно тако уметничко дело природино.

– После неколико тренутака ћутања, Пипо приђе својој дами HM ухвати је за руку. Покушавао је да јој оцрта своје изненађење и да јој захвали за своју срећу; али му она не одговараше и чињаше се да га не чује. Она стојаше непомична и изгледаште да ништа не разуме, као, да је све што је окружује само сан. Он јој је говорио дуго а она п не мрдну; за то време он је обавио својом руком стас Беатричин, и сео крај ње.

— Јуче сте ми, рече јој, послали пољубац на. једној ружи; допустите ми да на лепши и свежи цвет вратим оно што сам примио.

Говорећи тако, он је пољуби у уста. Она и не покуша да га спречи; али њени погледи, што су дотле лутали овде онде, одједном се зауставише на Пипу. Она га полако одгурну па, машући главом, рече му с тугом пуном грације:

— Ви ме нећете волети, ви ћете у мојој љубави имати само једну малу забаву, али ја вас волим, и хоћу прво да клекнем пред, вас.