Srpski književni glasnik

не Оби И р,

а i

"TrnunjAHOB CuH. 495

Ona ce наже одиста; Пипо је у залуд задржаваше, молећи је да устане. Она му се извуче из руку, п клече на под.

Није обично а није ни пријатно гледати жену у таквом положају који понижава. Ма да је тај положај некакав знак љубави, он као да доликује само људима; то је мучан положај који се не може гледати без узбуђења, и којп је покадшто натерао судије да помилују кривца. Пипо се све више чудпо посматрајући дивни призор који је био пред њиме. Ако је осетио поштовање кад је видео да је Беатрпча та жељена дама, шта је могао осећати кад ју је видео пред својим ногама 2 У довица Донатова, кћи Лореданова, беше на коленима. Њена хаљина од кадпве, посута сребрним цветовима, покриваше плоче; њен вео, њене расплетене косе, падаху на под. Из тог лепог оквира провирпваху њена бела плећа и склопљене руке, њене влажне очи дизаху се пут Пипа. Узбуђен до дна своје душе, он устукну за неколико корака, п осећаше се оппјен гордошћу. Он није био племић, патрицијеки понос који је Беатрича скинула пређе као муња у лушу младог човека.

Али та муња трајаше само један тренутак п брзо се изгуби. Такав призор може да изазове нешто више од гордости. Кад се нагнемо над бистар извор, наша се слика одмах у њему укаже, п чим ми приђемо, ето нам и брата који, са дна воде, излази пред нае. Тако, у човечијој души љубав изазпва љубав, и развије је једним погледом. Пипо такође паде па колена; нагнути једно према другоме, онп осташе тако неколико тренуTaka, II изменише прве пољупце.

Ако је Беатрича била Лореданова кћи, блага крв њене матере Бјанке Контаринпш такође је струјила кроз њене жоле. Никада не беше бољега створења. па свету од њене матере, која је такође била венецијанска лепотица. Увек весела и пријатна, не мислећи ни на што друго до да лепо проживи за време мира, а у ратно доба, волећи само отаџбину, Бјанкина је изгледала као старија