Srpski književni glasnik

496 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

сестра својих кћери. Умрла је млада, и била је још лепа и као мртва.

Од ње се БЂеатрича научила да воли уметност, а нарочито сликарство. Нећу да кажем да је млада удовица била врло учена у том погледу. Она је била у Риму, Флоренцији, и најбоља дела Микел Анђела у. њој су изазвала само радозналост. Да је била Римљанка, она би волела само Рафасла; алп она беше кћи Јадрана, и волела је више Тицијана. Док се цео свет, око ње, занимао дворским еплеткама или стварима републике, она се бринула само о новим сликама, и о томе шта ће бити од њене омиљене уметности, од кад је умро стари Вечелио. Она је видела у палачи Долфини слику о којој сам говорио у почетку ове приче, једина коју је израдио Тицијанело, и које је нестало у пожару. Пошто се надивила тој слици, опа је сусрела Пипа код сињоре Доротеје пи заволела га пеодољивом љубављу.

Сликарство у доба Јулија П и Лава У, није било занат као данас; то беше религија за уметнике, утанчани укус код велике господе, слава за Италију и страст за жене. Кад је папа могао остављати Ватикан да посети Бунаротија, могла је кћи венецијанског племића без стида волети Типцијанела ; алп је Беатрича створила план који је њену љубав чинио вишом и славнијом. Опа је хтела Пипа да учини више од свога љубавника, хтела је од њега да створи великог сликара. Она је знала каквим он неуредним животом живи, и хтела. је да га отргне од тога. Она је знала да у њему у пркос његовој неуредности, свети пламен вештине није угашен, већ само покривен пепелом, па се надала да ће љубав моћи оживети божанску искру. Она се устезала читаву годину, уживајући у тој идеји, сусрећући Пипа се времена на време, погледајући на његове прозоре кад би пролазила обалом. Један каприс је занесе; она не могаше одолети искушењу да не извезе кесу златом и да му је не пошаље. Опа. се, истина, зарекла да не иде даље, и да никада не покушава. што више. Али кад јој је сињора Доротеја