Srpski književni glasnik

498 СРпски Књижевни Гласник.

VI.

Петнаест дана прође, а Беатрича не беше још говорила о плану што је смислила. Истину рећи, и она га сама беше мало заборавила. Први дани љубавног уживања налик су на она путовања Шпањолаца, у дане открића новога света. Док су полазили, они су обећавали својој влади да ће се тачно држати датих упутстава, да ће доносити планове и цивилизовати Америку; али, тек што стигну, они забораве на све то под оним непознатим небом, у оним прастарим шумама, поред какве златне или сребрне рудне жице. Трчећи за новим, они заборављаху на своја обећања п на целу Европу, али каткад откриваху какво благо : тако покадшто раде и љубавници. Још један други разлог извињаваше Беатричу. За тих петнаест дана, Пипо се не беше коцкао и ни једном није отишао контеси Орсини. То је био почетак поправљања; бар је Беатрича сматрала то тако, а ја не знам да ли је она имала право или не. Пипо је проводпо једну половину дана крај своје драгане, а друге је половине гледао море пијући самоско вино у једној крчми на Лиду. Пријатељи га не виђаху више; он беше прекинуо са свим својим навикама, и престао мислити и на време, и на своје послове; једном речи, он је дубоко пао у оно стање у којем се све заборавља а које увек долази после првих пољубаца једне лепе жене; а кад је човек у том положају, је ли он паметан или луд 7

Да се послужим једном речју која ће рећи све, Пипо и Беатрича беху створени једно за друго; они то беху запазили од првог дана, али је још требало времена да се увере о томе, а за тај циљ месец дана није било много. Месец дакле прође, а они не поведоше речи о сликарству. У накнаду за то, говорили су много о љубави, музици на води, и шетњама изван града. Велике даме покадшто више воле какав тајан излет до које крчме у предграђу него вечерицу у будоару. И Беатрича је мислила тако, и чак је више волела да се заложи