Srpski književni glasnik

И И

Тицијанов Син. 499

с мало свеже рибе с Пипом у друштву, насамо обоје, под. Квинтавалским хладницима него да руча у самога дужда. После обеда, они би седали у гондолу, п обишли Јерменско острво: а ту, на то место између града и Лида, између неба и мора, ја препоручујем читаоцу да дође. и на лепој месечини проводи љубав на венецијански начин.

После месец дана, кад је Беатрича једанпут дошла Пипу, он беше радоснији но обично. Кад она уђе, он тек што беше доручковао п ходао је певајући; сунце обасјаваше његову собу и један чанак пун цекина на столу светлио се. Он се у очи тога дана беше коцкао и од сер Веспазијана добио хиљаду п пет стотина пјастара. Од тог новца беше куппо једну кинеску лепезу, намирисане рукавице и златан ланац рађен у Венецији, и то дивно“ све он то беше ставио у један ковчег од кедрова дрвета украшеног седефом, п тај ковчег пружи Беатричи.

Она тај поклон прими псепрва радосно, али ускоро

затим, кад је дознала да је он тај новац добио у коц-

кању, она га никако не хтеде да прими. У место да се с Пипом заједно развесели, она се замисли и ућута. Можда је он већ мање воли, мишљаше она, кад се ето враћа својим старим уживањима. У сваком случају, она увиде да је дошао тренутак да она проговори и да покуша одвратити га од рђава живота којем је опет срљао.

То не беше лака ствар. За месец дана, она је већ могла познати Пипов карактер. Он беше, истина, крајње немаран за обичне ствари, и се уживањем је практиковао философију Гаг птепке; али за важније ствари, није било лако њим владати, п баш због те његове. немарности; јер он се, кад би ко хтео да влада њиме, и да га води, није борио Hm препирао око тога, него просто пуштао људе да говоре и све радио и даље по свом обичају. Да би доспела свом циљу, Беатрича поче другачије и умоли га да изради њен портрет.

Он без опирања пристаде на то; одмах сутра дан

32,