Srpski književni glasnik

500 Српски Књижевни Гласник.

купи платно, и да да му се донесе у собу леп изрезан храстов наслон, што је био у његова оца. ЉБеатрича дође ујутру, огрнута пространом суром хаљином, коју скиде кад се Пино спремио да отпочне рад. Она стаде пред њим обучена онако од прилике како Парис Бордоне беше одео своју увенчану Венеру. Коса везана на челу и украшена. бисером, падаше јој на руке и рамена — у дугим таласастим увојцима. Један колир од бисера који је допирао до појаса, а био учвршћен на сред њених груди, златном копчом, повијаше се и иђаше за савршеним облицима њених голих преију. Њена хаљина. од евиле која се преливала, црвена и плава, била је на колену повијена копчом од рубина, и откривала ногу глатку као мрамор. Она је у осталом имала богате гривне и скерлетне папуче од кадифе извезене златом.

Бордонова Венера није, као што се зна, ништа друго, него портрет једне венецијанске даме; и тај сликар, ученик Тицијанов, имао је великог гласа у Италији. Али је Беатрича, која можда познаваше модел те слике, знала добро да је лепша. Она је хтела да побуди такмичење · у Пипна, и указивала му на то да се Бордоне може и престићи. — „Дијанине ми крви! узвикну млади човек, пошто је посматраше неко време, увенчана Венера само је једна праља која се преобукла у богињу ; али ваша ће слика представљати матер љубави и драгану бога рата.“

Лако је помислити да његова прва мисао, кад је видео тако леп модел, није била да отпочне рад. Беатрича у један мах помишљаше да није сувише лепа и да није њен начин да изведе своје планове можда рђав. Међутим, портрет беше отпочет, али је расејано био скициран Пипо случајно испусти четку ; Беатрича је подиже, и враћајући је свом драгану: — „Четка твога оца, рече му, такође испаде једног дана из његове руке; Карло У је подиже и додаде му је: ја ћу учинити као Цезар, мада нисам никаква владарка“.

Пипо је од увек свог оца безгранично волео и обожавао, и говорио о њему само се поштовањем. Ова успо-