Srpski književni glasnik

ТицијАНОВ Син. Ђ01

мена учини утисак на њ. Он устаде и отвори једну скрињу. „Ево те четкице о којој ми говорите, рече Беатричи показујући јој је, сиромах мој отац сачувао ју је као какву реликвију, откако је се дотакао господар пола света.

— Ви се сећате те сцене, упита Беатрича, и можете ли ми је испричати 7

— То је било у Болоњи, одговори Пипо. Ту се беху састали папа и император ; требало је расправити ствар о флорентинском војводству, или, боље рећи, о судбини Италије. Папа и Карло У разговараху се на једној тераси, и за време њиховог разговора цео је град ћутао. За један сат све је било свршено; тишину замени велика ларма од људи и коња. Свет није знао шта је решено, и трудио се да дозна; али је било наређено да да се ствар држи у највећој тајности; грађани гледаху радознало и етрашљиво и најмање чиновнике где пролазе из двора; говораху о подели Италије, изгнанствима и новим кнежевинама. Мој је отац радио једну велику слику, и био на врху лествица што су му требале при цртању, кал оклопници, е копљем у руци, отворише врата и постројише се уза зид. Један паж уђе п рече гласно: „Цезар!“ Неколико тренутака потом, појави се цар, у утегнутој доламици, са осмејком на уснама. Мој отац изненађен и очаран том изненадном посетом, силажаше што брже могаше са својих степеница; како је био стар и држао се о лествице при спуштању, он упусти своју четку. Они што су били ту не покренуше се, јер их присуство краљево беше претворило у кипове. Мој отап беше збуњен због своје старости и слабоети, али се и бојаше да се не повреди у журењу; Карло У етупи неколико корака напред, полако се саже и дохвати кичицу. „Тицијан, рече он јасним и свечаним гласом, Тицијан заслужује да га услужи Цезар“. И свечано како нико други не би могао, он врати кичицу моме оцу, који клече на колена. примајући је.

После ове приче, коју Пипо није могао испричати . без узбуђења, Беатрича поћута неко време; оборила је