Srpski književni glasnik

502 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

главу и изгледала тако јрасејана, да је он запита о чему мисли.

— Мислим на једну ствар, одговори она. Карло У је мртав сада, а његов је син Шпански краљ. Шта би било од Филипа П, да је, уместо да носи мач свога оца, оставио тај мач да зарђа у каквој секрињи 2

Пипо се насмеши, и мада је јасно схватио Беатричину алузију, он је упита шта хоће тиме да каже.

— Хоћу да кажем, одговори она, да си ти такође наследник једног краља, јер Бордоне, Морето, Романино јесу добри еликари; Тинторето и Гордоне јесу били у метници; али је Тицијан био краљ, а ко сада носи његов скиптар 7 |

— Мој брат Орацио, одговори Џипо, био би велики сликар да је остао жив. ·

— Без сумње, одврати Беатрича, и за то ће се ово рећи о Тицијановим синовима: један би био велики да је живео, а други да је хтео.

— Мислиш ли ти таког рече Пипо смејући ; е лепо, лодаваће се још: „али је он више волео да се вози у гондоли с Беатричом Донато“.

Како је то био друкчији одговор него што се Беатрича надала, она се мало збуни. Она ипак за то никако не изгуби храбрости, већ узе озбиљнији тон.

— Почуј ме, рече му, и немој се шалити. Једина слика што си израдио била је обожавана. Нема никога ко не жали што је она пропала ; али живот којим живиш је нешта горе од пожара палаче Долфино, јер он сажиже тебе самог. Ти само мислиш како ћеш се разонодити, а не помишљаш да је оно што је за друге само погрешка, за тебе срамота. Син обогаћена трговца може се коцкати, али Тицианело не. Шта вреди што ти умеш колико и наши најстарији сликари, а имаш и младост које они немају“ Ти имаш само да покушаш да успеш, а ти нећеш ла покушаш, Твоји те пријатељи варају, али ја. чиним „своју дужност кад ти говорим да ти вређаш успомену твога оца; а ко ће ти то рећи, ако ја не кажем 7 „log