Srpski književni glasnik

ТицијАНОВ Син. 503

си богат, наћи ћеш људе који ће те помагати да се упропастиш; док си леп, жене ће те волети ; али шта ће бити с тобом ако ти се, док си млад, не каже истина Ја сам ваша милосница, мој драги господару, али ја хоћу да сам и ваша драгана. Ако ме волите, треба да радите. Ја сам нашла у једном удаљеном делу вароши једну малу повучену кућу, само с једним спратом. Ми ћемо је украсити, ако хоћете, по нашем укусу, и имаћемо два кључа: један ће бити за вас, а ја ћу задржати други. Ту се нећемо бојати никога, и бићемо слободни. Ви ћете ту донети један наслон; ако ми обећате да ћете долазити ту да радите само по два сата дневно, ја ћу вам ту долазити сваки дан у посету. Хоћете ли имати стрпљења за то7 Ако пристанете, за једну годину од данас ви ме можда нећете волети више, али ћете се навићи на рад, и у Италији биће једно велико име више. Ако одбијете, ја не могу престати да вас волим, али то ће значити за мене да ме ви не волите.

Док је говорила, Беатрича је дрхтала. Бојала се да не увреди. свог драгана, а у ствари је себи била ставила у дужност да му ствар каже отворено и просто; од тога страха и те жеље да му се допадне, очи јој засветлише. Она није више личила на Венеру, већ на какву Музу. Пипо јој не одговори одмах; њему је она у том тренутку изгледала тако лепа, да је он остави неко време у неизвесности. Истину рећи, он је мање слушао њене укоре него искреност гласа који их је изговарао; али га је тај убедљиви глас очарао. Беатрича је говорила свом својом душом, најчистијим тосканским наречјем, с венецијанском мекотом. Кад какву живу песмицу певају лепа уста, ми не полажемо много пажње на речи; чак нам је покадшто пријатније да их не чујемо разговетно него да се пустимо да нас сама музика занесе. Пипо је учинио тако некако. Не мислећи на оно што се од њега тражи, он се приближи Беатричи, пољуби је у чело, и рече јој:

— Учинићу што год желиш, ти си лепа као анђео,