Srpski književni glasnik
506 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.
„О, ватре, ватре!“ Ал' ни искре није, Отап их јадни загрљајем грије.
Грије их, љуби, а чело му тавно, Као из гроба, уздахне дубоко,
Ал“ земља тврда а небо високо...
И он се сјети што бјеше недавно: Некада, овдје, под шљеменом овим, Гдје сада стоји пустош ко у гробу, Алах је, добри, сплазио робу Свакога дана с благословом новим, Давб му блага колико је хтио
И он је рахат' у свом срцу био.
Пред њим су зором огари и рти Гонили вепра на јек џефердара,
Рзао коњиц силна господара,
Љући од ватре, вихора и смрти.
Па оно рухо на ведром јунаку 7! Одора царска није љепша била! Жежено злато и пурпурна свила,
Па блиста, трепти, ко алем на зраку, Те кад би Турчин преко друма мино, Спрам јарком сунцу ко сунце би синод.
Био је силан, чувен и у части:
Безбројна стада и пашњаци травни,
Ограде, шуме и вртови равни,
Све је то било у његовој власти. : Педесет кмета пунили су хаком“
Амбаре тврде Омара Рахмана,
А он, по вољи Бога и Корана,
Милостив бјеше и праведан сваком, —
Кметове своје он је браћом звао
И сваки од њих за њ би главу дао.
1 Задовољан, итд. % Доходак агин од земље, итд,