Srpski književni glasnik

BOR Српски Књижевни Гласник.

~ ДЕО ње О "~ Бф А, ни и, и АШ с | ври

И пред њим трепти лик мили и сјајни, Па јаче стисне на та преа бона

Два срца своја, своје душе двије;

Ал“ мрачном избом тужни вапај бије, Ко тужна јека погребнијех звона:

„О, ватре, ватре!“ Ал' ни дрвца није, Отац их јадни загрљајем грије.

Но, као вихор, он се нагло диже, Рањену душу нова миеб прати, —

Он, снажном руком, за сјекиру хвати . Па јурну тамо и на обор стиже.

Ту стара мурва, од стољетних дана, Над трошним кровом шири се високо, Дршће и стрепи, уздише дубоко

A смрзле сузе падају са грана;

И дивеком снагом он се попе на њу И тужна јека одјекну у пању.

У томе часу ко да Пророк сами Прекорним оком гледаше у мраку,

И учини се невољном јунаку

У бездан гријеха да га Злодух мами. И тешка рука клону му и паде,

Ко да је у час тајна сила зграби, Заплака Омар као сужањ слаби

И душом својом све осјети јаде Бјеше му исто: да, ко крвник, стиже И грешну руку на свог друга диже.

Сва прошлост блиска пред њиме се јави: Овдје, на софи, испод ових грана,

У позно вече прољетнијех дана,

Кад препун росе трепти зумбул плави, Кад славуј пјева и мирише Игда“,

Овдје је прве слатке снове снио;

! Дафина.