Srpski književni glasnik
BOR Српски Књижевни Гласник.
~ ДЕО ње О "~ Бф А, ни и, и АШ с | ври
И пред њим трепти лик мили и сјајни, Па јаче стисне на та преа бона
Два срца своја, своје душе двије;
Ал“ мрачном избом тужни вапај бије, Ко тужна јека погребнијех звона:
„О, ватре, ватре!“ Ал' ни дрвца није, Отац их јадни загрљајем грије.
Но, као вихор, он се нагло диже, Рањену душу нова миеб прати, —
Он, снажном руком, за сјекиру хвати . Па јурну тамо и на обор стиже.
Ту стара мурва, од стољетних дана, Над трошним кровом шири се високо, Дршће и стрепи, уздише дубоко
A смрзле сузе падају са грана;
И дивеком снагом он се попе на њу И тужна јека одјекну у пању.
У томе часу ко да Пророк сами Прекорним оком гледаше у мраку,
И учини се невољном јунаку
У бездан гријеха да га Злодух мами. И тешка рука клону му и паде,
Ко да је у час тајна сила зграби, Заплака Омар као сужањ слаби
И душом својом све осјети јаде Бјеше му исто: да, ко крвник, стиже И грешну руку на свог друга диже.
Сва прошлост блиска пред њиме се јави: Овдје, на софи, испод ових грана,
У позно вече прољетнијех дана,
Кад препун росе трепти зумбул плави, Кад славуј пјева и мирише Игда“,
Овдје је прве слатке снове снио;
! Дафина.