Srpski književni glasnik

i

”

WA. NA OG

MU: OB O IO TE. 51 Ми смо се осмехнули и примили њену цонуду. Оно није било много скупље од њеног Ђђурђевка.

ТРЕЋИ ПУТ.

И трећи пут био је велики празник.

Ми смо и тада седели и пили.

На пољу је падала ситна киша. Сура атмосфера прошарала би се по којим прамичком последњега енега, који би се топио чим би пао на влажну, раскаљану земљу.

Тада нам је и по трећи пут дошла Она.

Нико је није видео кад је ушла. Као сенка, погурена и мршава, вукла се. Киша се цедила низ њено суво лице и врат п улазила у недра. Дроњци прљаве и мокре хаљине правили су за собом широку каљаву бразду по кафанском поду. Проседа коса, замршена, прашљива и прљава, окружавала јој је поцрнело, избраздано и измучено лице.

Пришла. нам је на неколико корака. Њене плаве угашене очи прошаптале су нам тихо и побожно:

— Извол'те душе! “

Ми смо се грохотом насмејали и окренули главе.

М. М. Ускоковић.