Srpski književni glasnik

АНТУН ФАБРИС! (2)

II.

Књижевни рад његов — узимамо га овде у ужем смислу, и мислимо за сада само на књижевне и научне списе његове а не и политичке — није велики, али није ни тако мали и безначајан да о њему не треба водити рачуна. :

Фабрис је најпре био човек од школе, од струке, од науке; ако је доцније и прешао на политику и њоме се скоро искључиво бавио, ипак је он, у ранијим и допнијим моментима свога живота, нашао прилике да се бави и послом којем се најпре био посветио. Сама његова ђачка и наставничка кариера, кроз које је пре уредничке прошао, изискивала је да се тим послом бави, и плод њен била су два рада, оба нештампана у осталом. Први је један семинарски радић, ђачки један задатак, који не бисмо ни помињали да није у једном погледу карактеристичан. Г. Јагић, у свом семинару, дао је Фабрису за тему познато дело Константина Порфирогенита „е адтиивгавбдо шрепмо“, и Фабрис је, реферишући о том делу „чија је главна вредност у вестима о народима који су окружавали Византију са севера, истока и запада“, истакао, поред осталога, важност оних података у делу који не говоре у прилог етнографски хрватскога Дубровника; идеја да се то истакне већ показује онога новинара који ће доцније, у честим полемикама, одсудно порицати хрватски каракгер старога приморскога града, као што показује и смелост с којом ће бранити своје

! У овом нашем чланку о Фабрису неће бити говора о њему као политичару него само као књижевнику, али ће се ипак узети сви његови списи у обзир, чисто књижевни као и политички.

Е '

Levika/NK

СГШ > ~