Srpski književni glasnik

+. A J«

-

ot – су

Антун ФАБРИС.

(Медо Пуцић, Матија Бан, Стјепан Љубиша), и пројектовао још два, један опет о једном приморском писцу (Дум Иван Стојановић)“ а други — ко би то рекао за нашег политичара 7 — о једном нашем песнику оцену којега људи чисто књижевнога укуса увек за себе резервишу, о Војиславу. Откуда то да се Фабрис п тим чисто књижевним пословима бави За чисту књижевност он није имао сепецпална дара, што се дакле бавио њом“ Пре свега, ако тога дара није имао, он ипак није био лишен књижевнога укуса, и ми који смо с њим лично општили имамо уверење о томе; примера ради, можемо навести да је између многих скорашњих књижевних есеја високо ценио есеј Г. Слободана Јовановића о .Бубомиру Недићу. А после, као што се већ види по именима писаца о којима је писао, он је махом бирао Приморце, писце које је ближе познавао п о којима је био кадар писати често боље и потпуније него ко други. Најпосле, он је те чланке писао махом по потребама редакциским,

Најбољи од тих чланака је онај о Меду Пуцићу. У њему, истина, има каткад више цитирања песама ип „пабирчења“ по њима него дубоке и праве литерарне критике, има позивања на оцене које су дали и тако некритични критичари као што је Г. Стева Поповић, има и оцена које су тако апсолутне да се тешко могу одржати“, као што пма и сувог излагања и гдегде старинске реторике и фразеологије, али има и примедаба и коментара које само онај што ближе познаје локалне ствари може дати“, има много места која показују велики труд

1 Medo Pucić (Dubrovnik, kalendar za 1897, crp. 48); Matija Ban (Dubrovnik, kalendar za 1901, crp. 14%); Stiepan Mitrov Ljubiša (Srgj, 1903, br. 22).

% Овај чланак имао је Фабрис написати за »Летопис Матице Српске«, чија га је редакција специално за то позвала.

8 „Цвијета (Пуцићева) је.. најљепша прича што је има у нашој српској књижевности“ (Оишћг. 1897, стр. 58).

4 Коментар прве песме Пуцићеве („Узми, душо, киту цвијећа“) из 1840 (Гиађг. 1897, стр. 58).

33%