Srpski književni glasnik

516 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

и савесност који су уложени у читање данас већ заборављених списа Пуцићевих, као што има код извесних политички важних насажа у тим списима, много доказа азривости којима се Фабрис увек одликовао у претресању тежих и спорних питања те врсте. Наводећи (да само један пример за ово последње изнесемо) једно место из Пуцића по којем се

y о објективности, такту и об

види да некада „глава католичке пркве није одрицао српско име Далмацији, Босни и Херцеговини“, он додаје само ово, што је и дискретно и јако: „и ово нас учи Медо Пуцић; а не треба заборавити да бијаше добар католик“. Чланак о Матији Бану, писан поводом његове смрти, слаб је. Писан само по другима, све панегиричарима Бановим у осталом, а не по властитој лектири Банових дела, чланак је овај махом испуњен цитатима туђих врло похвалних мишљења о овом слабом дубровачком песнику и биографским подацима о њему које смо ми склони држати за прилично улепшане; у њему, у осталом, има и узгредних примелаба о нашим новијим критичарима које су очито нетачне и неправичне. Чланак о Љубиши, писан поводом лањске прославе његове, тачнији је од оног о Бану, али је и он сувише испуњен цитатима из других, и писан суво и оскудно. О она друга два чланка која је Фабрис само мислио писати, немамо шта рећи. Додајмо само да је дум Ивана Стојановића јако волео и интимно познавао, и да је велика штета што није написао чланак о њему, у којем би било пуно интересантних вести о овом симпатичном дубровачком писцу, а да се према Војиславу није тако односио него је мислио да је „празан пјесник“, и жалио само што то није одмах рекао, после првог читања његових песама, кад се први пут и осетио побуђен да о њему говори. Ако Фабрис није био довољно јак у чистим литерарним питањима и у писању књижевних портрета и критичких студија о песницима, он је био много јачи у практичним питањима из књижевности, у погледима о томе како треба да раде књижевне установе и уопште

Ни ДИ И И И ДЕ A LU LA U