Srpski književni glasnik

а

om“ kk,

Антун ФАБРИС. 517

сви књижевни чиниоци па да се књижевност крене јаче, на већу корист целога нашега народа. Већ саме његове националистичке идеје морале су га навести да и о тим питањима мисли; а после, и његово специално становиште које је имао као Србин католик и Дубровчанин, доводило га је да у тим питањима обрати пажње на многе ствари на које се ми можда не бисмо ни освртали, и да, на тај начин, има у тим питањима многе нове и потпуно оригиналне погледе. Штета је што он о тим питањима није писао; ми смо тим изгубили једну масу корисних упустава о томе како треба прилагодити и ширити српску књигу за крајеве одвојене од књижевнога центра (крајеве латинице специално), и многе сличне идеје, које су, у осталом, код Фабриса биле увек здраве, тачне, логичне, богате разним непримећеним обзирима, а све у сагласности са његовим општим мислима о подизању наше народности. Свега је један чланак те врсте написао ; то је онај о Матици Српској, посмртан у осталом. Чланак је фамилиаран у тону, има личних места, сећања, саопштења извесних разговора које је Фабрис раније водио, од чега му је дошла и делимична диалошка форма, форма у осталом некад јако омиљена у старих дубровачких писаца, нарочито оних из ХУТГ века који су је по Платонову примеру усвојили; чланак је, дакле, ако хоћете, мање академичан него што би требало, али је јак. У њему има, најпре, топлог поштовања према Београду и његовој релативној надмоћности у култури, на чем му ми одавде можемо бити епециално захвални, и оно је казано јасно, категорично, са пстицањем које реченицама даје скоро афористичку форму, речима које не трпе поговора и које овако гласе:

„Биоград је одавно однио над Новим Садом првенство на књижевном и културном пољу. Биоград је данас неоспорно културно средиште цијелога Српства. Тако су прилике донијеле, и тијем треба да се помири Нови Сад... — Нови Сад... треба да се задовољи улогом коју му је одредило вријеме