Srpski književni glasnik

Ђ18 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

и прилике. Дубровник је био у средњем вијеку! српска. Атина; Нови Сад је био, рецимо, до седамлесетијех година српска Атена, а сада је Биоград српска Атина. Против тога не може се учинити ништа...“

У њему, после, има и цењења заслуга младих и врло симпатичних реформатора Матичиних, и, што. је најглавније у чланку, гнева и индигнације на ону неинтелигентну опозицију која је на последњој скупштини Матичиној поведена против новога рада у овој старој установи. Нападајући с разлогом извесне испаде које је против тога новога рада учинио на тој екупштини „радикални каптол“ новосадски у својој врло рђавој имитацији оне опозиције која се јавља каткад на нашим годишњим скупштинама Српске Књижевне Задруге, Фабрис се специално индигнира против оног анонимног гласа који се чуо на скупштини, и који није имао ништа против тога да један од главних чинилаца данашњега рада у Матици, иде из Матице. Фабрис се често пута и у разговору сећао тога гласа, за који је, у осталом, боље што је са својом неинтелигентношћу остао анониман, и увек се љутио на њ.

Не би била потпуна -елика Фабриса као књижевника. кад не бисмо, овако, на крају поменули и његово уређивање „Срђа“. Ох, тај „Срђ“! Фабрис га је покренуо за то да би њиме пробудио дубоко успавану књижевну свест старога српског града, као што је „Дубровником“ ишао на то да буди националну свест његову; та је „Дубравка“, како је он у последње време мислио прекретити „Срђ“, имала бити друга, сестра .Дубровникова“ тако да кажемо: а како ће она то да буде! Главни чинилац који креће и одржава један књижевни лист, то је домаћа редакција, литерарна групица одана листу, лва три добра и активна књижевника који стално пишу

1 Израз „средњи вијек“ јамачно је овде узет у смислу средњега доба наше књижевности,