Srpski književni glasnik

524 СРпски Књижевни Гласник.

Довољно је поменути само неколицину. Г. Ђорђе Поповић је био десна рука Др. Данила Медаковића у уређивању „Србекога Дневника“ и „Седмице“, крајем педесетих година, он је био десетогодишњи уредник „Данице“, која је, бар првих година, значила сав књижеван рад српски тога доба и где се израдила цела наша романтичка књижевност ; Г. Антоније Хаџић, стари секретар Матице Српске, уредник либералне и трудољубиве „Матице“, председник омладинских скупштина, толикогодишњи радник на позоришту српском ; Г. Владимир Јовановић, један од инициатора либерализма у Србији, теоретичар Уједињене Омладине у њеној првој периоди, Мацинијевац, уредник „Српске Слободе“ у Женеви. Ко би нам лепше, живље и боље могао но Г. Јован Жујовић — иначе срцем и идејама увек човек младога нараштаја — описати материјалистички и социјалистички — или тачније: позитивистички и демократски — покрет седамдесетих година, онај огроман утицај Светозара Марковића на младе духове, оне српске ђаке око Бакунина и Маркса, покретање „Страже“ у Новом Саду, цело оно доба из којега су изникле толике политичке и књижевне струје у нас.

Свакако, они који имају за собом тридесет, четрдесет и педесет година рада могу да погледају за собом бразду коју су узорали и да рекну: учинили смо што смо били у стању. Али битпи је интерес целе наше књижевности, — према томе и једна њихова дужност, — да нам опишу доба које су проживели, борбе које су водили, идеје које су их кретале, сву моралну атмосферу коју су дисали, чак и ситнице свога живота и јавнога рада, оно што би се фигуративно дало назвати кулисе живота, да што потпуније васкрену пред духовним очима поколења цело своје доба, које изгледа тако близу а које је ипак тако далеко!

ЈОовАт СКЕРЛИЋ.

де прече ТУ <

кс а

“ee.

%