Srpski književni glasnik

554 СРпоки Књижевни ГлАСНИК,

ликога жупана Милана Заку као помоћне старатеље, Oгласивши Текелијин фонд као приватну задужбину којој Краљ може по потреби променити намену. Ова одлука стоји у опреци са Краљевским рескриатом од 1868 године и сабореким устројством од 1875 године по којима су приватним задужбинама. управљали прво управа народноцрквених фондова, а затим Сабореки Одбор — без мешања државне власти. Сабореки Одбор на коме је прочитана одлука краљева о овоме протестовао је одмах противу мешања државне власти у управу народних задужбина донесавши одлуку да се не допусти предаја ове задужбине и учини предетавка Министру Председнику да не извршује своју наредбу о предаји Текелијине задужбине поменутоме старатељству. Влалин комесар је одмах поништио ову одлуку.

Берзевицијев предлог као што поменусмо није још изнесен на решавање јер су ту и нови избори за угареки сабор. Са Текелијином задужбином је, међутим, евршено, она је предата на руковање тројици старатеља. Не треба се многоме налати од новога угарскога сабора јер је расположење у Угарској противу немађарских народности врло јако; добро је што су поводом овога предлога држани српски зборови у свима важнијим градовима српским у Угарској, али то ће тешко скренути с пута оне који су предлог спремали, као што се не треба ничему надати ни од представака које су намерни чинити Срби угарекоме Сабору и Краљу. Више ваља рачунати на сложан рад Срба у овом питању и потражити у овоме споразум са свима немађарским народностима у Угарској. AKO се и не осујети вотирање овога закона, може се лакше бранити од њега.

ИНОСТРАНИ.