Srpski književni glasnik

558 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

пољу Славе“, и чији ће јунак бити краљ Јан Собјески. У првој књизи, Краљ иде у Краково, праћен олушевљеним узвицима свога народа. У Кракову врши смотру над својим верним племством и војском. Писац мисли да ту изнесе сав сјај и војничке врлине негдашње војске пољске. Друга књига прича витешке бојеве Собјеске противу Турака. Последња. књига трилогије показује како се краљ враћа у отаџбину, у слави, и са благословом целе Европе коју је ослободио.

Књиге у Француској 19053. — На 9.674 књиге које су 1903 изишле у Француској, било је 1291 историјских дела и биографија, 12926 медецинских дела, 1218 педагошких. Од 1757 књижевних производа било је 591 роман. Од 788 дела са верском тенденцијом, било је 745 католичких, 33 протестанских и 10 јеврејских.

Побуна Азија. — Виктор Берар, одличан познавалац ствари у нашим крајевима и велики пријатељ словенских народа на Балкану, штампао је у Паризу своје најновије дело Га Кеуое де |'Азје. Азија је земља чудеса и религија, — Европа је отаџбина хуманизма, неверовања, разума, први њен представник је класична Јелада. Оно што одликује азијске цивилизације — халдејску, индуску и кинеску — то је што је природа оборила и згњечила човека, главна одлика је њихова резигнација да живот, док је одлика европске цивилизације борба за живот. И Европа, јача, просвећенија, бацила се на укочену Азију, везала је, покорила је. Индија је постала енглеска, ИндоХина француска, Русија је узела цео север Азије, Халдеја је близак плен Руса и Немаца. „Побуну Азије“ противу Европе почиње Јапџан; сви азијати окренули су очи на њ као на Богом послатог спаситеља.

Гробље књига. — Јулска свеска париске ХоџуеПе Revue доноси чланак Е. Морела: „Гробље књига“. „Гробље књига“, то је гигантска Народна Библиотека у Паризу. У њој има 300.000 само историјских дела. 1897 било је 116.824 романа. Писцу пада у очи да се данас издаје мање романа, а приповедака врло мало. Почев од 1899, продаја новела је готово сасвим престала. Узрок томе лако може бити што неговање критике више нема. MBeлики листови париски пуштају похвалне чланке, књижевне рекламе, када им се добро плати. Са сто хиљада