Srpski književni glasnik

560 Српски Књижевни ГлаАоник.

у стању да се писмом обрати свима писцима и потражи од њих биографске податке, то их и моли да му непосредно у Рим. Да поменемо, да су у првом издању његовог биографског речника ерпеки писци и јавни радници прилично заступљени.

„Усамљен пут“, од. Шницлера. — Критика тврди да је најбоље дело младог бечког драматичара Шницлера његов комад „Усамљен пут“, који је једна немачка трупа играла у Петрограду. То је живо и снажно цртање једнога разривеног друштва које је на умору. Радња се дешава између једнога сликара, једнога драмскога писца, једнога лекара и једнога професора. Све су то славни људи, рафинисани и са вишом духовном културом, али су изгубили интересовање према свему, не налазе више циља своме опстанку, живот им је равнодушан, п ови људи који су у стању да изврше велике ствари, пролазе кроз живот потпуно неплодни.

+

„Моји сувременици“, од Коломана Миксата. — Коломан Миксат се данас рачуна као најбољи живи писац мађарске књижевности, и његове занимљиве приче познате су и српској публици. Он је сада издао своју збирку портрета „Моји сувременици“, где живо и хумористично описује политички живот у Мађарској последњих година, у коме је, као новинар, активно учествовао. Нарочито су добро испали портрети Коломана Тисе и Дезидера Силађија.

Штампање једне књиге. — И у Европи и у Америци говори се као о неком чуду када се једна књига штампа у две до три стотине хиљада примерака. Али „Књига методистичких химни“, са ценом од два шилинга — два и по динара —· штампана је сада у милион и по примерака. Седам штампарија радило је на њој, са четрдесет машина, пуна четири месеца. Утрошено је пет етотина тона хартије. Више од 500.000 примерака било је у напред наручено. ;

ВлАСНИК И УРЕДНИК, Богдан Поповић. КАПЕТАН-МИШИНА УЛ. БР. 17.